Govor guvernerke Narodne banke Srbije

Govor guvernera Jorgovanke Tabaković na sastanku sa članovima Francusko-srpske privredne komore 15. marta 2016.

Reč stručnjaka  | 

Vaša ekselencijo gospođo Moro,
Poštovane dame i gospodo,

Zadovoljstvo mi je da vam se obratim i izrazim vam zahvalnost što ste upriličili ovaj skup. Kao guverner Narodne banke Srbije danas sam sa mojim saradnicima ovde radi razmene iskustava o dosadašnjoj saradnji sa subjektima čiji su osnivači iz Republike Francuske, ali i radi jačanja te saradnje u budućnosti. Kao centralna banka ove države, u prilici smo da utičemo ne samo na finansijsko-bankarsku, već posredno i na privrednu saradnju sa Republikom Francuskom, što ćemo sa zadovoljstvom i činiti.

Francuska je tradicionalni prijatelj Srbije, što naš narod bogate istorije prepune velikih iskušenja, ne zaboravlja. Tome svedoči i impozantni spomenik zahvalnosti Francuskoj, nedaleko odavde. Našu buduću saradnju, u skladu sa duhom novog vremena, svakako želimo da orijentišemo na polje ekonomije, posebno imajući u vidu da je Francuska uvaženi član Evropske unije, kojoj i mi stremimo. Stoga nas raduje svaka francuska investicija, pa i svaki oblik privrednog organizovanja poput ove zajedničke komore.

Podaci koje sakuplja i objavljuje Francusko-srpska privredna komora pokazuju veoma pozitivan trend u pogledu privredne saradnje, posebno u poslednjih nekoliko godina. Ipak, prostor za rast itekako postoji i zato smo, između ostalog, danas ovde. Kao što vam je poznato, Narodna banka Srbije je institucija sa širokim spektrom nadležnosti, a svaku od njih trudimo se da obavljamo maksimalno profesionalno, a pritom i međusobno koordinirano, kako bismo postigli najbolje efekte.

Kada govorimo o investicijama iz Francuske usmerenim u sektor usluga, svakako moram izdvojiti one finansijske, nad kojima Narodna banka Srbije vrši neposredan nadzor, a u pitanju su poslovno bankarstvo, osiguranje, finansijski lizing, kao i dobrovoljni penzijski fondovi. Zadovoljstvo mi je što je Srbija u svakoj od navedenih oblasti imala direktne investicije putem osnivanja kompanija sa većinskim francuskim kapitalom.

U sferu bankarstva francuski subjekti ušli su među prvim investitorima i do danas izgradili stabilno poslovanje i odličnu reputaciju. Sa nama su danas predstavnici „Credit Agricole“, „Societe Generale Srbija“ i „Findomestic BNP Paribas“ i ja ih ovom prilikom pozdravljam. U sferi osiguranja francuski subjekti prisutni su, može se reći, od skoro. Stoga od njih i imamo veća očekivanja, posebno imajući u vidu da je domaće tržište osiguranja značajan potencijal, koji iščekuje zamajac razvoja. Narodna banka Srbije dala je svoj doprinos tome pripremom i donošenjem nove, moderne regulative, koja će ovu delatnost približiti savremenim svetskim standardima. Pozdravljam ovom prilikom i predstavnike „Societe Generale osiguranja“ i „AXA osiguranja“, uz podsećanje da je prvu „grinfild“ licencu u delatnosti osiguranja u Srbiji Narodna banka Srbije izdala upravo francuskom osnivaču – „Credit Agricole“-u. Danas je francuski kapital prisutan u delatnosti osiguranja čak i u posredničko-zastupničkoj mreži, za šta je primer i „Gras Savoye“. U sferi finansijskog lizinga prisutni su „Sogelease“ i „CA leasing“, dok je u delatnosti dobrovoljnih penzijskih fondova došlo do tržišne konsolidacije, tako da je „Societe Generale“ napustio neposredno obavljanje ovih poslova, ali i dalje, preko svoje poslovne banke, pruža kastodi usluge svim društvima za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondovima.

Verujem da svako od pobrojanih imena predstavlja garanciju da je Narodna banka Srbije u svim finansijskim uslugama za koje je nadležna stvorila dobru investicionu klimu, tj. da je kreirala pravno siguran ambijent za osnivanje i poslovanje, a da njene supervizijske aktivnosti samo doprinose jačanju tržišta i boljoj zaštiti svih učesnika, kako na strani korisnika, tako i na strani investitora. Većina predstavnika ovih finansijskih institucija aktivna je i u Savetu stranih investitora i u tom svojstvu takođe mogu da posvedoče da smo pri konceptiranju regulative za koju smo nadležni bili okrenuti maksimalnoj saradnji, na obostrano zadovoljstvo. To je koncept koji sam zacrtala još pri preuzimanju rukovođenja Narodnom bankom Srbije, a pri kome ću svakako ostati i u budućnosti. Smatram da samo zajedničkim snagama možemo doći do najboljih rešenja, ali i da ćemo ih, podučeni obostranim iskustvima iz prakse, kontinuirano prilagođavati i unapređivati.

S druge strane, sigurna sam i da članovi Francusko-srpske privredne komore, iz sfere industrije i poljoprivrede, kad god se nađu u ulozi korisnika usluga banaka, osiguranja, lizinga ili dobrovoljnih penzijskih fondova, prepoznaju rad i rezultate Narodne banke Srbije na uređenju i stabilnosti tog dela finansijskog sistema zemlje.

Pored svega navedenog, Narodna banka Srbije trudi se da ostvaruje kontinuiran uticaj na poslovnu i investicionu klimu u Srbiji, na način da ona bude stimulativna za održavanje postojećih i privlačenje novih stranih investicija. Shodno zakonu koji uređuje naš rad, Narodna banka Srbije odgovorna je za postizanje i održavanje stabilnosti cena, doprinosi očuvanju i jačanju stabilnosti finansijskog sistema, ali i podržava sprovođenje ekonomske politike Vlade Republike Srbije.

Cenovna stabilnost je ostvareni cilj naše institucije. U 2015. godini inflacija je u proseku iznosila 1,9% a očekujemo da ostane niska i u 2016. godini. Niska i stabilna inflacija kakvu Srbija ima danas, i unazad gotovo tri godine, imperativ je očuvanja realne vrednosti zarada i penzija i stvaranja predvidivih uslova poslovanja. Imajući u vidu da je naša ekonomija mala, otvorena i evroizovana, devizni kurs predstavlja važnu polugu stabilnosti finansijskog sistema i izvesnosti poslovanja. Veće oscilacije kursa bitno otežavaju očuvanje cenovne i finansijske stabilnosti. To znamo mi koji živimo i radimo u Srbiji, privreda i stanovništvo koji otplaćuju kredite u Srbiji. Zbog toga očuvanje relativne stabilnosti kursa predstavlja jedan od važnih faktora jačanja poslovnog i investicionog ambijenta, a time i većih investicija i niže premije rizika zemlje. Mi nemamo dilemu i naše opredeljenje za stabilnost u svakom smislu nema alternativu – cenovnu, finansijsku i relativnu stabilnost deviznog kursa. Upravo po pitanju deviznog kursa, mogu reći da takvu stabilnost postižemo sprečavanjem prekomernih kratkoročnih oscilacija na deviznom tržištu. Od stranih investitora dobijala sam posebne pohvale za ovaj rezultat, a tom prilikom oni su isticali da im je ovaj parametar od izuzetnog značaja u poslovanju. Stoga ga s ponosom ističem i ovde pred vama.

Takođe, kontinuiranim smanjivanjem referentne kamatne stope od maja 2013. godine, otvorili smo prostor za oporavak kreditne i dalji rast ekonomske aktivnosti. I zaista, pad kamatnih stopa bio je jedan od faktora ubrzanja ekonomskog rasta. Privreda, stanovništvo i država danas imaju dinarske kredite sa kamatnim stopama koje su na najnižem nivou od prelaska na režim targetiranja inflacije. Kamatne stope su u 2015. godini pale i do 5 procentnih poena u poređenju sa prethodnom godinom. Cifre govore same za sebe – u pitanju su velike uštede za privredu, građane i državu. Ekonomski rast potpomognut je i neto stranim direktnim investicijama u Srbiju koje su u 2015. godini iznosile 1,8 milijardi evra, što je rast od 45,6% u odnosu na godinu pre. Činjenica da su investicije u Srbiju danas usmerene u veliki broj projekata i da dolaze iz većeg broja zemalja, svedoči o tome da su kompanije koje su se opredelile za ulaganje u Srbiju sigurne da su napravile dobar poslovni potez. Ni u ovoj prilici ne smemo zaboraviti domaće investitore koji su nam podjednako važni i potrebni.

Uspešnom koordinacijom monetarne i fiskalne politike, uz jasno razgraničenje nadležnosti institucija, učvrstili smo kredibilitet kod svih relevantnih činilaca koji sagledavaju perspektive ulaganja u Srbiju. Ako bi u jednoj rečenici trebalo da sumiram rezultate naše institucije za opštu investicionu klimu, mogla bih da kažem sledeće - niska inflacija, kamatne stope koje su na najnižem nivou, usidrena inflaciona očekivanja, relativno stabilan kurs, stabilan i otporan finansijski sistem, rast investicionih kredita, rast poverenja u domaću valutu uz rast dinarskog zaduživanja stanovništva i rast dinarske štednje. Da to nije samo naša ocena potvrđuju podaci, ali i ocene kreditnih agencija i relevantnih međunarodnih institucija. Odličnom saradnjom sa Međunarodnim monetarnim fondom maksimalno doprinosimo i pozitivnim signalima koji stižu iz te važne institucije, čiji su aranžmani potpora domaćoj ekonomskoj stabilnosti.

Narodna banka Srbije posebno podržava i opredeljenje Vlade Republike Srbije u vezi evro-integracija i u tom procesu neposredno učestvujemo, kroz pregovore, ali i kroz čitav niz drugih aktivnosti na harmonizaciji propisa i stvaranju povoljnijeg i sigurnijeg investicionog ambijenta, po ugledu na zemlje kakva je upravo Francuska. Sve ove rezultate postigli smo sopstvenim snagama, hrabro se suočavajući sa izazovima međunarodnog okruženja i svetskih finansijskih tokova. Nadam se stoga da ćemo i dalje kod vas nailaziti na razumevanje i podršku, koju svakim svojim korakom i uzvratno pružamo, na obostranu dobrobit.

Za kraj, želela bih da dodam još par činjenica po pitanju francusko-srpske ekonomske, ali i kulturne saradnje. Narodna banka Srbije intenzivno sarađuje sa francuskom centralnom bankom, ali i organom prudencione supervizije finansijskih institucija. Centralna banka Francuske učestvovala je i u projektu pružanja tehničke pomoći za jačanje institucionalnih kapaciteta Narodne banke Srbije, čime se na najbolji način nastavlja saradnja s kraja pretprošlog i početka prošlog veka, kada je francuska centralna banka izrađivala srpske novčanice. U svetlu toga, pre nekoliko godina u Banque de France održana je izložba o saradnji dve centralne banke, dok se u Narodnoj banci Srbije svake godine obeležava međunarodni dan frankofonije. Što se finansijskih pokazatelja tiče, mogu reći da Republika Srbija redovno servisira svoje obaveze po osnovu duga prema Republici Francuskoj, dok je Republika Francuska u proteklih osam godina donirala javnom sektoru Republike Srbije preko 16 miliona evra. Stanje direktnih francuskih investicija u Republici Srbiji premašilo je 800 miliona evra. Sve navedeno čini nam čast, ali nas i obavezuje, usled čega će Narodna banka Srbije nastaviti da bude jedan od stubova francusko-srpske saradnje.

Hvala vam.

KALENDAR DOGAĐAJA

< November 2017 >
Mon.Tue.Wed.Thu.Fri.Sat.Sun.
1
2
3
4
5
6
7 8
9
10
11
12
13
14
15 16 17 18
19
20 21
22
23
24
25
26
27
28
29
30

Članovi pokrovitelji

    • Atos IT Solutions and Services
    • Credit agricole
    • Egis
    • L'Oreal
    • Lafarge
    • Le Belier
    • Renault Nissan
    • Sanofi aventis
    • Schneider Electric
    • Sladar maltinex
    • Societe Generale
    • Tigar Tyres
    • Veolia Water
    • Xpro

Kontaktirajte nas

Francusko-srpska privredna komora

Kosovska 10 | 11 000 Beograd | Srbija|  
Tel. +381 (0)11 33 48 351/353 | Fax. +381 (0)11 33 48 274 | e-mail: office@ccfs.rs  

 

 

© 2017 CCI FRANCE SERBIE

    • Ambassade de France en Serbie
    • Institut Français Belgrade